Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Svetska tgovinska organizacija". Rad ima 22 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

            S A D R Ž A J

Strana

1. UVOD

Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organization, WTO) je najmlađa međunarodna ekonomska organizacija i postoji tek nešto više od deset godina. Trebalo je da nastane znatno ranije, nakon Drugog svetskog rata, u isto vreme kada su osnovane ostale multilateralne institucije. Njen značaj za odvijanje međunarodne trgovine robom i uslugama je izuzetno veliki. WTO promoviše slobodnu svetsku trgovinu, što bi trebalo da rezultira povećanim međunarodnim trgovinskim tokovima, dobicima za preduzeća, stanovništvo i društvo u celini. Države – članice WTO se odriču nacionalnog suvereniteta u vođenju spoljnotrgovinske politike, da bi obezbedile povlastice koje proističu iz članstva u WTO. U praksi, međutim, efekti međunarodne liberalizacije najčešće nisu ravnomerno raspoređeni među državama sveta i različitim slojevima stanovništva, pa WTO trpi oštre kritike. Ova institucija je najčešća meta antiglobalističkih pokreta. Da bi objektivno ocenili rad WTO, upoznaćemo se sa dugim procesom njenog formiranja, načinom funkcionisanja, efektima članstva, odnosima naše zemlje s ovom institucijom, a razmotrićemo i opravdanost kritika WTO.

2. FORMIRANJE WTO

Predistorijat WTO je prilično dug. Još tokom tridesetih godi na prošlog veka, protekcionizam u međunarodnoj trgovini je do te mere uzeo maha da je predstavljao ozbiljnu prepreku ne samo u njenom razvoju, već i u razvoju celokupne svetske privrede. Carinske i necarinske barijere su dostigle enorman nivo. Zato su neposredno po okončanju Drugog svetskog rata, u okviru aktivnosti institucionalizacije međunarodnih ekonomskih odnosa, Ujedinjene nacije inicirale stvaranje jedne multilateralne institucije koja će kreirati svetski trgovinski sistem i koja će biti pandan već osnovanim organizacijama – Međunarodnom monetarnom fondu i Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj. Fond i Banka bi se brinuli o finansijskim tokovima, a nova organizacija o realnim tokovima (trgovini robom i uslugama). Kao rezultat ovih napora, 1948. godine doneta je Havanska povelja o stvaranju Međunarodne trgovinske organizacije (International Trade Organization, ITO). Trebalo je da države potpisnice ratifikuju u nacionalnim parlamentima Havansku povelju i da ITO započne sa radom. Međutim, SAD 1950. godine objavljuju da odustaju od ITO, nakon višestrukog odbijanja Kongresa da razmatra i ratifikuje Havansku povelju. Postaje jasno da ITO neće biti osnovana. Ovo je predstavljalo iznenađenje, s obzirom na činjenicu da su upravo SAD zagovarale slobodnu trgovinu nakon Drugog svetskog rata, što je bilo i razumljivo s obzirom na to da su SAD iz rata izašle kao najjača svetska sila, pa im je bio potreban nesputan međunarodni ambijent za plasman izvoznih proizvoda. Ispostavilo se da su SAD zainteresovane za slobodnu trgovinu, ali i da nisu voljne da svoju spoljnotrgovinsku politiku usaglašavaju sa drugim zemljama.

U uslovima neizvesnosti – da li će se i kada formirati ITO – u drugoj polovini četrdesetih godina grupa zemalja započinje pregovore o sniženju carina u međunarodnoj trgovini industrijskih pro izvoda, pa su 23 zemlje 1947. godine zaključile Opšti sporazum o carinama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade, GATT). GATT je trebalo da bude privremeni multilateralni spora zum, koji će trajati do osnivanja ITO. Pošto se ideja o stvaranju ITO nije ostvarila, GATT je nastavio da funkcioniše sve do osnivanja WTO (kada postaje sastavni deo sporazuma WTO). Ispostavilo se da je to nepunih 50 godina bio jedini pravni akt kojim se na multilateralnoj osnovi uređuje međunarodna trgovina.

...

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com